Veoma važno

PIŠE Dr Branka Krkljuš, mr nutricije
FOTO DOM INFO

Majke bebama uvode povrće kao prvu nemlečnu hranu i to obično dobro ide, a kad dete poodraste, upoznaje mirise i ukuse, postaje probirljivo i treba puno trikova za ljubav prema povrću.

Ne možemo sprečiti dečju iskrenost: Mrzim… Grozno miriše! (kad se kuva, na primer, karfiol ili kupus, brokoli). Upravo ti "miomirisni" sastojci čine čitavu grupu povrća vrlo korisnom u odbrani žene od kancera dojke uzrokovanih štetnim oblicima estrogena.

Mnogi ljudi i odrastu bez određenih vrsta povrća. Sreća je da i ono koje jedu već doprinosi zdravlju. Organizam ne pravi razliku, nije važno odakle dolaze vitamini i minerali.

Šargarepa je dobro poznata po karoteinima iz kojih se sintetiše vitamin A, ali paradajz i tamno lisnato povrće su još bolji kao dobar izvor drugih karotenoida, od kojih likopen paradajza može štititi od karcinoma prostate, ali i od drugih kancera - pluća, grla usta... Raznovrsnost ishrane je ipak vrlo korisna, jer se time smanjuje opasnost od unosa štetnih materija (pesticidi, elementi iz tla).

Sve generacije posle rata uglavnom žive na ishrani bogatoj proteinima lako dostupnim usled razvoja poljoprivrede i stočarstva. Ishrana namirnicama životinjskog porekla (mesa, mlečnih masti) privlači ukusom, ali nosi sa sobom rizik pogubnih obolenja kao što su infarkt srca i moždani udari i karcinomi raznih organa.

Upravo protiv štetnih uticaja preterane ishrane mesom treba se braniti raznim vrstama povrća. Čuvena naša kombinacija ćevapa s lukom je dobra, jer luk treba da uravnoteži opasnosti mesa sa roštilja. Dodatna salata od svežeg povrća poprskana limunom doprinosi još boljoj kombinaciji nutrijenata.

Druga dobra stvar u našoj nacionalnoj ishrani je i upotreba mahunarki: pasulja, boranije, graška, jela koja se uglavnom vole. Zasićujuća i kompletna zbog dobrog sadržaja proteina, ugljenih hidrata u obliku vlakana, a bez masnoća zato se preporučuju kroz tri (šolje) porcije u nedelji. Benefit ovog povrća je u vlaknima rastvorljivim, koja prave gel kojim se lakše odvodi loš holesterol, i nerastvorljivim, koji pomažu pasažu creva.

Kompleksni ugljeni hidrati manje podižu insulin pa se preporučuju u ishrani kod regulacije telesne težine i dijabeta. Folati iz mahunarki su važni ne samo trudnicama, nego svima, sprečavajući štetna dejstva homocisteina koji je odgovoran za srčani i moždani infarkt.

Opšta je preporuka da se dnevno jede najviše povrća, ono je na dnu piramide. Počeli smo s pravilom pet porcija voća i povrća dnevno, a završavamo sa pet do 13 porcija, jer treba srazmerno više porcija za veću osobu koja uzima više kalorija.

Porcija je, srećom, mala pa gledano sa stanovišta naše prakse, gde se sve na pijaci kupuje u kilogramima, mi to i jedemo u dovoljnoj količini, kad jedemo. Pola šolje je već porcija ili 10 cvetića brokola, ili desetak mini-šargarepa.

Globalizacija, putovanja, otvorenost prema drugim kulturama, a to podrazumeva i kulturu ishrane, mogu doprineti da nam se promeni stav prema povrću, što se mnogim ljudima i dešava odrastanjem i širenjem vidika.

Najbolji način da se zavoli neko povrće koje ne volite od detinjstva je da ga pripremite na drugačiji način nego što su vam ga u kući servirali (uglavnom ga prekuvavali) i da eksperimentišete načinom kuvanja i dodavanjem začina. Zato mogu pomoći knjige kuvari raznih nacionalnih kuhinja - počev od susedne grčke do italijanske, francuske, i velike Kine, Indije.

Kinezi su već i doprineli popularnosti povrća pripremom kratkotrajnom termičkom obradom. Toplo povrće bolje zasićuje od presnog, a ipak ukusi su sačuvani i neki naglašeni. Grilovano povrće tzv. nove kuhinje donelo je nove ukuse, izvuklo iz povrća ono malo slasti na površinu, a to nam odmah više prija. Zato je vreme da zamenimo tradicionalne načine pripreme i skuvamo sebi jedan lep povrćni obrok kad prođu slavlja, a i da nam to uđe u praksu.