033-pusenjePušenje je konstantno dobrovoljno trovanje organizma nikotinom, ugljen-monoksidom, benzenom, kadmijumom, radonom. Testira i iscrpljuje odbrambene snage organizma. Bez obzira na to da li odaje utisak zdrave, vitke ili gojazne osobe, statistika neumoljivo tvrdi da veliki procenat pušača završava s kardiovaskularnom ili malignom bolešću. Celo telo, kao složeni sistem, pati, promene postoje, a pitanje je kad će se ispoljiti. Efekti pušenja se ogledaju u uticaju na ishranu ćelija, tj tkiva, nutritivni status osobe s jedne strane i uticaj pušenja cigareta na mehanizme kontrole gladi, telesnu težinu.

Pušenje umiruje osećaj gladi. Kad pušač dobije signal gladi može ga blokirati uzimanjem cigarete. Ovakvo ponašanje ignoriše telesne signale i odgađa pravilan unos energije - makronutrijenata i mikronutrijenata putem hrane. Zato pušači imaju tendenciju manje telesne težine. Računa se da je moguće dobiti na težini tri kg samim prestankom pušenja. Pravilna metoda odvikavanja kao luminopunktura podrazumeva uticaj na unutrašnje hormone neurotransmitere koji utiču na želju i osećaj sreće, poništavaju mehanizme nikotinske zavisnosti slične heroinskoj. Smanjeni osećaj gladi čini da pušači ne unose dovoljno nutrijenata kroz namirnice kao što su voće, povrće, riba, jaja... imaju tendenciju ka drugim nezdravim navikama, alkoholu, neurednom spavanju i rasporedu obroka željom za brzom, masnom hranom. To zatvara krug prema kardiovaskularnim obolenjima i učestalijem obolevanju od karcinoma. Svi procesi u organizmu stvaraju slobodne radikale, protiv kojih on ima obezbeđenu odbranu uz pomoć hranom unetih vitamina, minerala, oligoelemenata. Kod pušača se ove supstance više troše. Iako čovek na dobroj i raznovrsnoj ishrani ne mora unositi dodatke ovih supstanci, kod pušača bi to bilo poželjno. Ipak, studije daju zanimljive rezultate i pokazuju da pušač treba da bude posebno oprezan kod njihovog izbora.

Vitamini koji nam pomažu u stresu, grupa B vitamina, posebno B5-pantotenska kiselina, B6, folna ksielina, B12 (njega smanjuje vitamin C pa se mora piti odvojeno). Duvan blokira B6 koji je neophodan za metabolizam belančevina i oslobađanje zaliha ugljenih hidrata, za neurotransmitere, hormone, enzime.

Pušač troši do 25 mg vitamina C sa svakom cigaretom. On se troši i reakcijom na zapaljenja tkiva u kojima se zadržava dim, kao što su pluća i grlo. Nikotin smanjuje prokrvljenost kože, što daje za rezultat manje kiseonika, žućkasti izled, fleke, suvoću. Trošenje vitamina C utiče i na stanje kolagena, jer se više kolagena razara nego što se stvara.

Akumulacija kadmijuma u organima može dovesti do anemije, a sprečava se vitaminom C i selenom. Zalihe vitamina A nisu ugrožene pušenjem. Tri velike studije pokazale su da dugotrajno uzimanje beta karotena kroz pilule povećava rizik obolevanje od raka pluća. Zato se preporučuje samo da se ovaj i razni drugi korisni karotenoidi obojenog voća i povrća uzimaju samo kroz hranu. Ovo je veoma važno kad je u pitanju sunčanje, jer suplementi za ubrzano tamnjenje sadrže beta karoten. Stres pušenja troši zalihe magnezijuma, a njegov nedostatak vodi ka aterosklerozi, povećanom krvnom pritisku, neregularnom srčanom ritmu. Kalcijum i magnezijum funkcionišu zajedno i njihova neravnoteža može uzrokovati depozite kalcijuma na srčanom mišiću.

Dobra stvar u vezi s pušenjem je da reparacije počinju ubrzo po prestanku pušenja. Loša vest je da ako prestanak usledi kasno, šteta je teško popravljiva, ako ne i uopšte.

 

PIŠE Dr Branka Krkljuš, magistar medicine i nutricije

FacebookTwitterLinkedinRSS Feed
bhtelecom elta-kabel alumil
nestropetrol hortonmedia interlignum
schachermayer mlijekoprodukt srpskacafe naturavita cvrstiotpad